Spondiloza je skup degenerativnih promena na kičmenom stubu (na telima pršljenova, na fasetnim zglobovima između pršljenova, na diskusima). Kako čovek stari, diskovi se isušuju, postaju tanji i tvrđi i gube deo svoje sposobnosti amortizacije. Zbog toga je kod starije osobe veća verovatnoća da ima kompresijski prelom pršljena nego kod mlađe osobe. Fasetni zglobovi između pršljenova takođe s godinama funkcionišu slabije zbog habanja na površini hrskavice. Kako hrskavica erodira, kosti počinju da se trljaju, uzrokujući trenje. To može rezultirati stvaranjem koštanih izraslina, nazvanih osteofiti. Oštećenje intervertebralnih diskova i razvoj osteofita čine kičmu ukočenijom. Kretanje unazad postaje otežano, a trenje se povećava. To sve uslovljava oštećenje nerava, zbog čega osećamo bolove u određenom delu kičme, kao i ukočenost.

Iako spondilotični procesi mogu zahvatiti bilo koji deo kičmenog stuba, delovi kičme koji su najpodložniji spondilozi su slabinski deo koji nosi najveći deo tereta i vratni deo zbog zauzimanja dugog neprirodnog položaja pri gledanju u monitor ili čitanju.

Uzoci nastanka spondiloze su raznovrsni: genetika, loše držanje tela, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerna telesna težina, određene profesije, povrede, osteoporoza.

Tegobe koje se javljaju kod spondiloze su bol, ukočenost, ograničeni pokreti, osećaj trnjenja i žarenja.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda lekara, rendgenskog snimka kičme, skenera ili magnetne rezonance.

Terapija kod spondiloze se bazira na upotrebi analgetika kod bolova i upotrebe fizikalnih procedura u cilju smanjenja tegoba. Od terapijskih procedura za spondilozu u Lukovskoj banji kombinujemo balneološke i fizikalne terapije, tako da pored bazena sa toplom sumporovitom vodom koja je dobra za kosti i zglobove i toplog blata koje se stavlja na bolni deo klčme, koristimo i različite vidove elktroterapija (struje, ulažtrazvučna masaža, laser), ručne masaže, zatim kinezi i hidrokinezi vežbe za jačanje paravertebralnih mišića kao sastavni deo terapije spondiloze koje se izvode sa fizioterapeutom.

Prevencija spondiloze je bitna. Prema nekim autorima spondilotične promene kreću da se razvijaju još od tridesete godine života i sa starenjem napreduju, a koliko će se brzo razviti spondiloza i koliko napredovati zavisi i od nas samih i naših životnih navika. A kada se pojavi treba preduzeti mere za njeno usporavanje. Neophodno je redovno vežbati, hraniti se zdravije, ako ste prinuđeni da dugo sedite za računarom neophodno je da pravite pauze kako biste opustili mišiće vrata i ramena,  po potrebi sprovoditi fizikalne terapije i redovno posećivati banju ne samo u cilju lečenja, nego i radi prevencije.